Politonalnost

Politonalnost (od grč. πολυ mnogo i τονος zvučan), istovremeno zvučanje više raznih tonaliteta, najčešće dva (→ Bitonalnost). Pojavljuje se u muzici XX v. D. Milhaud nalazi njene početke u starijoj muzici, npr. u sledećem kanonu J. S. Bacha, gde se — prema Milhaudu — gornji glas kreće u d-molu, a donji u a-molu; međutim, sazvučja koja oni obrazuju pripadaju u svakom trenutku samo jednom tonalitetu: Primer drukčije vrste je burleskno-parodistički završetak gudačkog seksteta Ein musikalischer…